evropskireporter.com pokrenut je uz podršku FOSI ROM-a
IPA PROGRAM
Crna Gora će za nekoliko mjeseci dobiti prve milione iz Evropske unije kroz novi program pomoći - Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA - Instrument for PreAccession Assistance) koji predstavlja objedinjeni nastavak dosadašnjih programa (CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD) namijenjenih državama koje pretenduju da postanu članice EU.
Time se ulazi u svojevrstan tok kada će joj, kako napreduje ka Briselu, biti na raspolaganju sve više novca, a Crna Gora će, sa druge strane, pokazati da li može I umije da prijavljuje kvalitetne projekte i da ih realizuje.
Jer, Evropska Komisija (EK) odobrava sredstva samo u slučaju da aplikanti posjeduju sposobnost da njima upravljaju. Iskustva država (koje su danas članice EU) istočne i centralne Evrope nijesu ohrabrujuća. Ona pokazuju da su u prosjeku te zemlje bile u stanju da iskoriste samo 50% raspoloživog novca.
EK je za period 2007 - 2010. godine za Crnu Goru opredijelila 131, 3 miliona eura, a što je u regionu zapadnog Balkana čini državom sa najvećom evropskom pomoći po glavi stanovnika.
Crnoj Gori dvije komponente
Crna Gora, kao i ostale države potencijalni kandidati za članstvo u EU (Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija), ima pravo na sredstva iz dvije komponente IPA programa - podrška tranziciji i izgradnja institucija, te regionalna i prekogranična saradnja.
Države koje imaju status kandidata (Hrvatska, Makedonija, Turska) mogu da koriste preostale tri komponente - regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Peta komponenta daje najviše novca.
Komponenta koja se odnosi na podršku tranziciji i razvoju institucija je namijenjena ministarstvima i njenim organima, dok su korisnici sredstava druge komponente neprofitne organizacije, lokalna samouprava, nevladin sektor, udruženja, asocijacije...
Iznos novca za prvu komponentu je znatno veći od onog namijenjenog za projekte
regionalne i prekogranične saradnje. Tako je od IPA-e 2007 Crna Gora dobila 27, 5 miliona eura za projekte podrške tranziciji i razvoju institucija, dok je za projekte koji obuhvataju drugu komponentu planirano 3, 9 miliona.
Projekti iz komponente podrška tranziciji i izgradnji institucija podijeljeni su
na političke, socioekonomske i projekte za podršku evropskim integracijama.
Prilikom planiranja projekta, aplikanti treba da uzmu u obzir ocjene i obaveze
Crne Gore iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Izvještaja o napretku i
Evropskog partnerstva.
Projekti idu u Brisel na provjeru
Ministarstva i njihove uprave dostavljaju projekte Sekretarijatu za evropske integracije
koji ih prosljeđuje Delegaciji Evropske komisije u Podgorici, da bi se nakon toga
filtrirali oni najbolji i najpotrebniji.
Nakon toga prijedlozi projekata se šalju Evropskoj komisiji u Brisel koja daje posljednju riječ da li ih vrijedi odobriti. Kada se odobre sredstva, ostaje još formalni korak da EK i država koja je u procesu pristupanja potpišu finansijski sporazum.
Novac je državi dostupan u roku od četiri do šest mjeseci. Evropska komisija je u novembru prošle godine odobrila sredstva za projekte iz IPA 2007 za Crnu Goru.
Projekat za koji je Crna Gora dobila najviše novca iz IPA 2007 je "Jačanje infrastrukture
i menadžmenta sektora saobraćaja". On obuhvata izgradnju podgoričke mini obilaznice (za šta je planirano četiri miliona eura) i jačanje administrativnih kapaciteta u Ministarstvu saobraćaja, Upravu za civilno vazduhoplovstvo, lučkoj i pomorskoj upravu... a oni bi trebalo da dobiju 2,2 miliona eura.
Za IPA 2007, predviđena je obaveza zemlje potencijalnog kandidata da finansira dio projekata. Vlada je utvrdila i prijedlog projekata za IPA 2008 i sada se čeka odobrenje
Evropske komisije.
Prema prijedlogu projekata, najviše sredstava iz IPA 2008 (po 4,5 miliona eura) trebalo bi da dobiju projekti podrške jačanja kapaciteta lokalne samouprave i Agencije za zaštitu životne sredine i izgradnju manjih infrastrukturnih objekata namijenjenih zaštiti životne sredine.
Dugoročni cilj – brisanje granica
Kada je riječ o drugoj komponenti - prekogranična i regionalna saradnja – koja za dugoročni cilj ima brisanje granica, Crna Gora učestvuje u sedam projekata. Od tog broja je pet susjedskih, a dva transnacionalna. U susjedskim projektima, naša država
učestvuje sa Hrvatskom, Srbijom, BiH, Albanijom, a Italija je nosilac projekta jadranske
prekogranične saradnje.
Za ove projekte su do 2009. godine planirana sredstva od 600 hiljada eura, osim sa Hrvatskom gdje je planirano 100 hiljada eura manje. Dva regionalna projekta u kojima
Crna Gora učestvuje su Program saradnje jugoistočne Evrope (SEEC) i Mediteranski
projekat u kojem su učesnice države članice EU, osim Crne Gore i Hrvatske.
Kako bi se pruži pomoć potencijalnim aplikantima za projekte od interesa za Crnu Goru i Hrvatsku u Kotoru će biti otvoren zajednički tehnički sekretarijat Potencijalni aplikanti moraju imati partnera u drugoj državi, u ovom slučaju u Hrvatskoj, da bi projekat bio odobren.
Dio sredstava IPA 2007, oko 15%, biće namijenjen za otvaranje tehničkih sekretarijata, dok će ostalo biti utrošeno na projekte.
O tome koji će projekti biti finansirani, odluku donosi Zajednički komitet za praćenje (primjera radi Hrvatske i Crne Gore) koji će se sastojati od po sedam članova sa obje strane.
Namjera je da se na osnovu realizacije regionalnih projekata stvore trajna partnerstva.
Krajnji cilj ovih projekata i fondova za regionalni razvoj je brisanje čistih
nacionalnih granica u Evropi.
Sekretarijat za evropske integracije i Vlada Crne Gore pripremaju se za uvođenje Decentralizovanog sistema upravljanja (DIS) sredstvima IPA fonda. To znači da će u budućnosti Crna Gora u potpunosti samostalno raditi cjelokupni dio obimnog ciklusa koji se sastoji od identifikacije, programiranja, realizacije do monitoringa i evaluacije projekta koji se finansiraju iz evropskih fondova.
Sada se to radi u centralizovanom sistemu upravljanja gdje je u nadležnosti Evropske komisije da sprovodi nabavku, ugovaranje i plaćanje aktivnosti programa. Svrha DIS-a je postepeno priprema državu koja pretenduje da postane članica EU da preuzme odgovornosti za upravljanje evropskim fondovima nakon ulaska u EU.
O CEAP-u 
Jer, Evropska Komisija (EK) odobrava sredstva samo u slučaju da aplikanti posjeduju sposobnost da njima upravljaju. Iskustva država (koje su danas članice EU) istočne i centralne Evrope nijesu ohrabrujuća. Ona pokazuju da su u prosjeku te zemlje bile u stanju da iskoriste samo 50% raspoloživog novca.
Novac je državi dostupan u roku od četiri do šest mjeseci. Evropska komisija je u novembru prošle godine odobrila sredstva za projekte iz IPA 2007 za Crnu Goru.